KONCERT: E-P-P, Tehno Muda (Kovačica, 16.9.2017)

Posle tri koncerta sa relativno zvučnim imenima na repertoaru - Daniel Kovač, Kralj Čačka i Lira Vega -  minule subote su u Klubu Vikend nastupila dva muzička projekta za koje bismo mogli reći da dolaze iz nešto tamnijih dubina srpskog undergrounda. Radi se o bendovima Tehno Muda i E-P-P. Inače, bio je ovo zapravo trostuki program a veče je počelo u 21 čas kada je otvorena izložba printova multimedijalne umetnice Katie Woznicki. Ovu umetnicu poreklom iz Klivlenda znate i kao kantautorku Amanitu Dodolu. Dolaskom u Srbiju Katie počinje da crta stripove i ilustracije i da uporedo pravi muziku za nekoliko projekata: Amanita Dodola, E-P-P I MC Kopy Kat. U Kovačicu Katie je donela svoje stripove i ilustracije u kojima predstavlja bizarne i uvrnute situacije iz svakodnevnog života. Katie potražite OVDE.

Oko 22:30 na binu izlaze Vladimir Nikolić i Katie Voznicki, koji čine muzički projekat E-P-P. Ovo je konceptualni muzički duet ali je nekad u bendu bio i Vuk Palibrk koji je radio aranžmane pesama. Pevač Nikolić na binu izlazi u sasvim ekscentričnom izdanju (kišni mantil, naočare) dok je klavijaturistkinja Katie u malo opuštenijoj varijanti. Muzički projekat E-P-P pravi minimalističke elektronske pesme u formi reklama koje ništa ne prodaju. Njihov moto leži u stvaranju savršenog okruženja za turiste, a tvorci su video igrice “Turizam Bez Granica”. Koriste sintisajzer, ritam mašinu i sempler. Bend iza sebe ima samo jedno izdanje - EPP! - IT'S STRICTLY COMMERCIAL! / EPP! - TO JE SAMO REKLAMA! - trinaest pesama iz 2013. godine koje su se pojavile u samizdat pakovanju. U Kovačici su Vladimir i Katie odsvirali sledeće pesme: Intro, Image, Birthday cake, Teeth, Balkanska rapsodija, Eskimo, Hokus-pokus, Zam, Žene, Copy taste!, Worms, Radioaktivisti, Surfer, Fabrika, Krokodokodil, To je samo reklama, Hologram, Tideland i Outro. Projekat E-P-P potražite OVDE.

Konačno, oko pola sata pre ponoći, stejdž zauzima Vojkan Milošev poznatiji kao DJ Zlikovac ali i kao idejni vođa projekta TEHNO MUDA iz Vršca. Radi se o projektu koji je nemoguće opisati u kratkoj najavi. Tvorac ove jedinstvene muzičke avanture Vojkan Milošev je pre par dana izjavio sledeće: "Tehno Muda u subotu u klubu Vikend u Kovačici nastupaju tačno nakon 365 dana pauze. No ovu pauzu sam upotrebio ne bih li razvio novu zvučnu koncepciju. Nastup će biti isto tako nov. Po prvi put TM će nastupiti STVARNO, live bez matrica. Od sada će TM biti stvarno i isključivo LIVE band. Studijskih albuma više neće biti, ...". Na osnovu naziva projekta, rekao bi čovek da se radi o nekoj zezanciji i da će sve ovo biti nešto sasvim neozbiljno, ali pokazalo se da je Vojkan jedan veoma zanimljiv i nadasve ozbiljan autor elektronske muzike. Vojkan je muzičar na tragu onoga što radi i Lenhart Tapes, on u svoju - već sasvim zrelo razvijenu - viziju ambijentalne i tehno muzike ubacuje elemente balkanskog folka i folklora, i malecnu, skoro neprimetnu, dozu harsh noise buke. 

U Kovačici se Vojkan Milošev publici predstavio sledećim pesmama, to jest temama: Prestupna godina, Litanija svetog Save kikindskog, (Istarska) Enigma, Ganga i Guslarska tuga. Samo oko pola sata svirke ali zaista odličan nastup, toliko dobar da sam u razgovoru nakon koncerta Vojkanu rekao da bi morao da promeni ime projekta jer ga niko neće shvatati previše ozbiljno ako nastavi pod nazivom Tehno Muda, ili je bar jedan takav naziv zavaravajući, u smislu da zaista očekuješ neku sprdnju i zezanje a dobiješ nešto sasvim intrigantno, ozbiljno, kredibilno i sasvim relevantno. Tehno Muda potražite OVDE.

Bio je ovo još jedan odličan program u Klubu Vikend, malobrojna publika je imala divnu priliku da odluta u one malo tamnije i manje dostupne kutke srpske underground scene. Verujem da su mnogi kući otišli inspirisani za stvaranje ...  

KONCERT: Lira Vega (Kovačica, 9.9.2017)

U ova teška vremena za rock and roll, naročito onaj malo osobenije vrste, lepo je reći da ovih dana definitivno prisustvujemo jednom prelepom buzz-u oko beogradske grupe Lira Vega. Pre neki dan ste na stranicama Helly Cherryja u rubrici Kako sam postala ... mogli da upoznate Zoju Borovčanin, pevačicu ove kultne grupe, a pisali smo o njima i u sklopu izveštaja sa njihovog nastupa na FreeDom Art Festivalu u Pančevu krajem avgusta. Za one koji ne znaju, Lira Vega je rock bend koji postoji još od 1998. Tada je to bio projekat vezan za The Hat Theatre i tada je postava bila četvoročlana. Kroz bend su dosad prošli Boris Mladenović, Dejan Utvar, Dragan Novković, Ivana Bugarinović i Nemanja Aćimović ali su srž grupe činili gitarista Vladimir Ðordević i pevačica Zoja Borovčanin. Iza sebe grupa ima tri albuma: Lira Vega (PGP RTS, 2004), Sreća i Ljubav (Beopolis, 2009) i Duhovi (Lampshade Media, 2015) a danas bend funkcioniše kao duet, pesme izvode u novim i sirovijim aranžmanima a uz pomoć ritam mašine i elektronskih matrica za bas i synth deonice.

Rekli smo da su se u Pančevu Lira Vega predstavila publici jakim i efektnim polusatnim nastupom koji je mene lično podsetio na senzibilitet njujorške kultne grupe Suicide i na ono što već decenijama radi beogradski Supernaut. Dakle donekle ogoljeno i sirovo ali i veoma emotivno i ranjivo. Gitarista Vladimir Ðordević na sceni proizvodi gitarsku buku za trojicu ali je uproks tome uvek veoma kontrolisan, staložen i stamen, pružajući pevačici Zoji Borovčanin prostor da se razmahne svojim glasom koji se nadnosi nad svu tu buku i neumoljive mehaničke udarce efektno programirane ritam mašine. Sve ovo je dušu dalo za mali klub i tridesetak ljudi ispred bine, ali se na otvorenom prostoru u dvorištu Doma omladine Pančeva, dosta toga naprosto rasplinulo i ostavilo - za ovo nespremnu - publiku prilično hladnom. Ipak, lepo je bilo podsetiti se na Zoju Borovčanin i ponovo ući u korak sa ovom kultnom beogradskom grupom! 

U tom izveštaju sa pančevačkog nastupa grupe napisali smo jednu veoma očiglednu činjenicu - ovom bendu odgovaraju samo mali prostori, male bine i mali broj ljudi ispred nje, i tada smo kao primer naveli pančevački Štab Pogon i Klub Vikend u Kovačici. E, pa, neko kao da je poslušao ovaj savet i samo dve nedelje kasnije Lira Vega je nastupila u kovačičkom klubu Vikend. Veoma lepo raspoloženi, Zoja i njen gitarista Vladimir Ðordević otprašili su prejak jednosatni koncert koji dvadesetak ljudi u klubu nije ostavio ravnodušnim. Grupa je kidala, figrativno ali i bukvalno (Ðordeviću je pukla žica na pola koncerta pa je morala biti mala pauza). Bend je odsvirao sledeće pesme: Uvek ću te voleti, Ničiji mesec, Bluz, Nešto nedostaje, Himalaja, Ko me voli, Duhovi, Ljubav je, Ja te znam, Nema nade, Kristal, To mi se svida, Sanigra (Jednostavne stvari), Druga nova, Sreća i ljubav, Ja sam svuda, Kineski reggae, Vudu, Pamuk i Novi Meksiko. Zoja je bila veoma živa na malecnoj bini kluba i veoma je lepo umela da bez puno reči animira publiku i zadrži njenu pažnju. Ðordević je zato bio staložen i miran, odlično uvežban i spreman. Uprkos korišćenju većeg broja efekata, zvuk njegove gitare je celo vreme bio perfektan. 

Posle koncerta, prišli smo Zoji i Ðordeviću da pohvalimo njihov nastup i bilo nam je veliko zadovoljstvo da čujemo kako su oboje osećali da je ovo bio odličan koncert, pohvalivši zvuk u klubu Vikend. zvuk koji je bio tako dobar da bi - prema njihovim rečima - Lira Vega mogla da snima album u njemu, da uhvati i zabeleži nekako to koliko je ovde sjajna atmosfera ...   Đile iz Supernauta je jednom rekao "Trideset ljudi je naš Altamont!" a Lira Vega je večeras odradila odličan posao i pred dvadeset! A ja ne znam šta je više "underground" i "alternative" i "indie" od toga da i sa dvadesetak godina rada iza sebe daješ sve od sebe i pred dvadeset ljudi!

Fotografije © Elena Tomaš (FB SensArture) 

KONCERT: Kralj Čačka (2. 9. 2017)

Jedan od kulturnih događaja godine u Kovačici bio je subotnji koncert Kralja Čačka u klubu Vikend. Iako se o ovom koncertu govorkalo bar mesec dana, solo nastup Nenada Marića (1979) to jest Kralja Čačka potvrđen je tek minulog ponedeljka. Ipak, i tih nekoliko dana je bilo dovoljno da se priča o ovom događaju proširi među Kovačičanima i meštanima okolnih mesta pa je klub Vikend već oko pola deset uveče bio skoro pun.

Kao što jednom već rekoh, zastrašujuća je činjenica da slikar Nenad Marić (diplomirao na beogradskom FLU) kao Kralj Čačka radi već trinaest godina - od 2004. godine. Ovaj izuzetni kantautor radi pod uticajem Boba Dylana, Captaina Beefhearta, Toma Waitsa, Leonarda Cohena, Nicka Cavea, Johnyja Casha, Muddyja Watersa, Howlin Wolfa, Jacquesa Brella, dok se se u srpskom kontkstu naslanja na ono što je pre dvadesetak godina radio Vojislav Voja Vijatov kroz Onomatopeju ideja. 

Iako već dugo radi, Kralj Čačka iza sebe ima samo dva zvanična izdanja, oba su svetlo danan ugledala tek prošle godine. Radi se o EP izdanju Naći ću izlaz/Na Margini ‎(LOM, 2016) i albumu Zemlja snova (Pop Depresija, 2016). Pesme koje je Kralj Čačka dosad snimio svakom poštovaocu srpske muzičke scene ulivaju neku vrstu uvrnutog strahopoštovanja, jer Marić se ovde bukvalno na sve strane razmeće talentom i sposobnošću da napravi ne samo pop pesmu nego kompletan proizvod - od teksta koji te uvuče u priču sa lakoćom kakvu nalazimo kod vrhunskih majstora kratke priče, preko aranžmana koji zaista i bez neke zadrške podsećaju na Toma Waitsa (ali i Cavea, Cohena, a fali mu samo harmonika da bi - na primer kod pesme Ludi svete - sve poprimilo obrise brehtijanskih pozorišnih songova i onoga što rade The Tiger Lillies) pa sve do celokupnog imidža (Tom Waits oko Rain Dogs albuma). 

 Ove godine Kralj Čačka – sa svojim pratećim bendom čiju osnovu čini njegov brat Marko Marić, pijanista i gitarista - konačno zauzima mesto koje mu na srpskoj muzičkoj sceni pripada. Krug fanova mu je sve širi, a tu su i ljudi koji će doći tek da čuju njegove najpoznatije pesme, Moj avatar i Deda Mraz je švorc. Ipak, i to je nešto – jer Kralj Čačka definitivno spada u trenutno najsvežije, najzanimljivije i najrelevantnije pojave na srpskoj muzičkoj sceni.

U Kovačici, Kralj Čačka je imao solo nastup, dakle na bini je bio bez pratećeg benda i uz sebe je imao samo akustičnu gitaru. Koncert je počeo oko 22:30 i njegov glavni deo je trajao oko sat vremena. Marić nije previše pričao između pesama ali nije bio ni ćutljiv. Još pre prve pesme je objasnio otkud baš ovakav naziv za njegov muzički projekat, dakle uputio je publiku na etimologiju reči čačak koja u staroslovenskom jeziku znači blato što dakle implicira da Kralj Čačka nije neki lokalpatriota vezan za grad u centralnoj Srbiji nego se tu pledira na kraljevstvo blata, dakle gliba, mulja, kaljuge, prljavštine, mutljavine i bede. 

Prva pesma koju je odsvirao je pesma Zemlja snova koju dobro upućena publika odmah povezuje sa poznatim (najtužnijim na svetu) crtaćem Negde u zemlji snova (Somewhere in Dreamland, Max i Dave Fleischer, 1939). U ovoj gorko-slatkoj pesmi Marić peva o podmuklom dobu u kojem živimo i o tome kako Jutro se budi sa sumnjom, kako će proteći dan a noć ti poruku šalje/da odsanjaš novi san. Nije neka mudrost reći da se Kralj Čačka pojavio i proslavio u potpuno nevreme za bilo kakvu umetnost, ali treba uvideti i to da trenutno nema boljeg čoveka da nam na pravi način peva o nevremenu u kojem živimo.

Pre nego što je krenuo na pesmu Pomoć prijatelja, Marić je obavestio publiku da se za šankom mogu kupiti njegova zbirka poezije Na margini (LOM, 2016) i njegov CD Zemlja snova. Inače oba ova artikla su koštala po 500 dinara i kada sam posle koncerta kupio zbirku (uz koju ide i gorepomenuti EP) kupio sam poslednji primerak (Marić je bio ljubazan da potpiše autogram). Sledile su pesme Želeo sam kao mali, Weltschmerz (naziv pesme je valjda ovaj, ne znam jer je ovo jedna od mnogih na Marićevom repertoaru koje još nisu snimljene), Konac nam je pretanak i Predveče. Nakon toga je kovačičku publiku Kralj Čačka počastio sa dve nove pesme -  Spusti svetlost na put i Mi smo se srušili nama. Obe će se naći na njegovom sledećem albumu ...

U pesmu Pad u Ljigu nas je Marić uveo pričom o „demonskom trouglu“ u kojem staju autobusi iz Beograda na putu ka unutrašnjosti – navodno, jedan deo tog trougla je i mesto Ljig. Baš tu bi redovno stao autobus koji je tada studenta Marića vozio na relaciji Beograd – Čačak. O pesmi Istanbul, Kralj Čačka je rekao da je posvećena savremenim migracijama stanovništva. Posle ove tužne i spore pesme sledila je možda i najpoznatija pesma ovog autore – Avatar. A onda su išle pesme Nizbrdo pravo i U tvom malom svetu pa Zašto su tvoje oči prazne.

Glavni deo koncerta je priveden kraju pesmama Žur smrti, Pesma o kukanju, Partizan (prepev pesme Leonarda Cohena, napravljen za dokumentarac Sedma republika) i Kako izgleda jutro. Onda je usledila neka vrsta pauze jer se oko 20 minuta posle ponoći desio neplanirani bis. Dakle skoro sat vremena posle završetka koncerta, ljudi se nisu razilazili a Marić je izašao na binu da spakuje svoju gitaru i opremu. Publika je ovo pogrešno protumačila i krenuo je spontani aplauz i oduševljenje među ljudima koji su pomislili da će Kralj Čačka još malo da svira. E, sad, možda je u momentu bio prijatno iznenađen ovakvom reakcijom publike a možda je tako i planirao ali Kralj Čačka je uključio svoje pojačalo i svoj mikrofon i odradio još jedan set pesama!

U sledećih petnaestak minuta odsvirao je još i pesme Prazno veče, Deda Mraz je švorc, Lidija (nova pesma), Ne mogu da se vratim u svoj rodni kraj i Izlaz iz ovog limba (većina ovih pesama nisu snimljene ni objavljene). I to je bio kraj! Dok je Nenad Marić pakovao svoju opremu i silazio sa bine čuli su se povici „Ti nisi kralj, ti si car!“ i nema se šta dodati, svako oduševljenje je bilo na mestu, Kralj Čačka je isporučio! Oni koji su bili na koncertu prisustvovali su kulturnom događaju godine, ko nije bio može samo da žali i čeka drugu priliku. Ali, tokom svirke na kojoj sam primetio ljude iz Padine i okolnih mesta, neke čak iz Beograda, shvatio sam da je ovo možda jedan od poslednjih koncerata koje će Kralj Čačka držati pod ovim uslovima (cena ulaznice 100 dinara, broj ljudi na svirci oko 50) i u ovako intimnim okolnostima (slobodno prilaženje bini i fotografisanje, pre i posle svirke direktni kontakt sa autorom i autogrami, ...). Pre par meseci Kralj Čačka je nastupio kao predgrupa  Darku Rundeku na rasprodatom Tašmajdanu, pred hiljadama ljudi. Dakle okolnosti koje smo imali te subotnje večeri u klubu Vikend će se teško ponoviti ...

Sve u svemu, koncert za pamćenje! 

Sve fotografije © Elena Tomaš (SensArture)